{"id":310,"date":"2025-12-15T13:53:59","date_gmt":"2025-12-15T13:53:59","guid":{"rendered":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/?p=310"},"modified":"2025-12-18T08:31:15","modified_gmt":"2025-12-18T08:31:15","slug":"mitovi-o-energetskoj-tranziciji-dekarbonizacija-nije-suprostavljena-razvoju-industrije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/2025\/12\/15\/mitovi-o-energetskoj-tranziciji-dekarbonizacija-nije-suprostavljena-razvoju-industrije\/","title":{"rendered":"Mitovi o energetskoj tranziciji: Dekarbonizacija nije suprostavljena razvoju industrije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alena Be\u0161irevi\u0107<\/em><\/h2>\n

Ovaj tekst mo\u017eete \u010ditati i u PDF-u: Mitovi o energetskoj tranziciji: Dekarbonizacija nije suprostavljena razvoju industrije <\/a><\/p><\/blockquote>\n

U Bosni i Hercegovini, zemlji \u010dija se industrija decenijama oslanja na ugalj, dekarbonizacija je postala politi\u010dki pojam, a ne ekonomsko pitanje. Izme\u0111u straha od gubitka radnih mjesta i podataka o zadu\u017eenim rudnicima, skupoj struji i tr\u017ei\u0161nim sankcijama, javnost se suo\u010dava s narativima koji industrijske probleme poku\u0161avaju pripisati klimatskim politikama, zanemaruju\u0107i pri tom ulogu doma\u0107ih vlasti.<\/em><\/p>\n

Dekarbonizacija odnosno proces smanjenja emisija \u0161tetnih gasova kroz prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije klju\u010dni je korak u borbi protiv klimatskih promjena, ali i ispunjenju me\u0111unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. Gotovo sve dr\u017eave svijeta, uklju\u010duju\u0107i i najve\u0107e industrijske proizvo\u0111a\u010de, sprovode strategije smanjenja \u0161tetnih emisija.<\/p>\n

Bh. energetski sektor tradicionalno se oslanja na fosilna goriva, prvenstveno ugalj iz kojeg se proizvodi preko 60 posto elektri\u010dne energije<\/a> u BiH. Rudarstvo u na\u0161oj zemlji vu\u010de korijene jo\u0161 iz anti\u010dkih vremena kada su Iliri i Rimljani ekspolatislali \u017eeljezo, bakar i zlato. Tokom srednjovjekovne bosanske dr\u017eave rudnici srebra, olova i \u017eeljeza bili su pokreta\u010di ekonomije. U austrougarskom periodu dolazi do modernizacije rudnika i uvo\u0111enja savremenijih tehnologija, posebno u eksploataciji uglja i metala. Tokom socijalisti\u010dkog perioda Jugoslavije, rudarstvo postaje jedan od temelja industrijskog razvoja BiH. Otvaraju se prvi veliki rudnici uglja, \u017eeljeza i boksita oko kojih se formiraju gradovi. Neki od njih i danas, uprkos brojnim problemima,\u00a0 \u017eive od rudarenja.<\/p>\n

Osim ekonomskog aspekta rudarstvo u BiH predstavlja i simbol razvoja. U ovakvom okru\u017eenju energetska tranzicija koju karakteri\u0161e dekarbonizacija se \u010desto interpretera kao nametnuta strategija kojom se nastoji uni\u0161titi industrija i energetska neovisnost na\u0161e zemlje.<\/p>\n

Ova retorika nije rezervisana samo za rudarski sektor nego ju primje\u0107ujemo i u medijskom prostoru. Energetska tranzicija se u ovoj verziji pri\u010de prikazuje kao nekakav spolja nametnut zahtjev koji ima za cilj da oslabi doma\u0107u proizvodnju, te BiH u\u010dini energetski ovisnom od razvijenih dr\u017eava. Tako je naprimjer u reporta\u017ei iz Ugljevika<\/a> objavljenoj 2021. na portalu Naratorium Milutin Tasovac tada izvr\u0161ni direktor za proizvodnju elektri\u010dne energije u RiTE Ugljevik kazao da Energetska zajednica \u017eeli da uni\u0161ti bh. energetsku neovisnost.<\/p>\n

\u2013 Ako do\u0111e\u0161 u situaciju da si uvoznik, a to i jest politika Energetske zajednice, da ugasi izvore energije ovdje kod nas, kroz zelenu pri\u010du, da mi postanemo uvoznici, pa da im pla\u0107amo struju kako oni ka\u017eu, onda postaje\u0161 politi\u010dki zavisan. Energetika jest jednako politika. Ko ima energetsku nezavisnost, taj ima politi\u010dku nezavisnost. Ko toga nema, taj je gotov. Ne\u0107e oni dozvoliti da jedna mala dr\u017eava poput BiH izvozi elektri\u010dnu energiju, da mi le\u017eimo ispod palme dok nji\u0161u grane i da \u017eivimo od izvoza elektri\u010dne energije. Pa mi smo mala dr\u017eava, kazao je tada Tasovac.<\/em><\/p>\n

Sli\u010dne konstrukcije navedene su i u \u010dlanku portala Glas TK <\/a>objavljenom u julu 2025. godine. U ovom tekstu je navedeno da se \u201csimboli radni\u010dke borbe i okosnica industrijskog razvoja\u201d Banovi\u0107i, Zenica, Kreka i Tuzla \u201cpretvaraju u laboratorije za eksperimente takozvane zelene ekonomije\u201d. U istom tekstu je navedeno i da \u201czelena tranzicija kakvu name\u0107e me\u0111unarodna zajednica (…) zna\u010di ga\u0161enje doma\u0107e industrije i ja\u010danje zavisnosti od velikih proizvo\u0111a\u010da energije i tehnologije iz EU i \u0161ire\u201d.<\/p>\n

Dekarbonizacija nije prijetnja industriji<\/strong><\/h3>\n

Problem je \u0161to ovakav narativ ignori\u0161e ekonomske podatke, obaveze koje je BiH potpisala i zanemaruje odgovornost onih koji u\u010destvuju u oblikovanju politika razvoja i implementacije planova u bh. elektroenergetskom sektoru.<\/p>\n

\u010cinjenica je da energetska tranzicija ima za cilj da uti\u010de na smanjenjena stakleni\u010dkih plinova od koji je najzastupljeniji CO2\u00a0. Va\u017eno je podsjetit da je BiH potpisnica Konvencije UN-a o klimatskim promjenama <\/a>(UNFCCC), \u010dime se obavezala da izvje\u0161tava o emisijama i radi na njihovom smanjenju. Ratifikacijom Pariskog sporazuma<\/a> preuzela je cilj da do 2050. smanji emisije propisuju\u0107i, pri tome, i svoje Nacionalno odre\u0111ene doprinose<\/a> (NDC). U okviru Sofijske deklaracije o<\/a> Zelenoj agendi za Zapadni Balkan<\/a>, BiH je prihvatila pravac ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine. Kao \u010dlanica Energetske zajednice<\/a> obavezala se na uskla\u0111ivanje energetskih i klimatskih politika s evropskim standardima, uklju\u010duju\u0107i izradu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana<\/a> (NECP). Sve ove obaveze imaju za cilj neutralizaciju posljedica klimatskih promjena kroz planove energetske tranzicije koji uklju\u010duju i dekarbonizaciju.<\/p>\n

Kritike da dekarbonizacija “uni\u0161tava industriju” u BiH, posebno kroz zatvaranje rudnika uglja\u00a0 zanemaruju \u010dinjenice i \u0161iri kontekst bh. energetskog sektora. Ta\u010dno je da prelazak sa uglja donosi izazove koji uklju\u010duju gubitak radnih mjesta u rudnicima Banovi\u0107a, Zenice, Kreke, Tuzle, Zenice, Breze, Kaknja i drugim mjestima gdje hiljade rudara i njihovih porodica zavise od ove industrije. Me\u0111utim, rudnici u javnom vlasni\u0161tu su ve\u0107 neefikasni, oprema je zastarjela, pojedini se gase zbog nemogu\u0107nosti da ispunjavaju planove proizvodnje i gomilaju dugove.<\/p>\n

Za ovu situaciju u kojoj se nalazi elektroenergetski sektor naravno postoje kompleksni razlozi<\/a> koji se uglavnom mogu svesti na neadekvatno upravljanje za koje odgovornost snose vlasnici tj. entitske vlade.<\/p>\n

U takvom okru\u017eenju, gdje su za minuse u rudnicima i termoelektranama odgovorni oni koji njima rukovode, teret ne mo\u017ee pasti na energetsku tranziciju niti nekog zami\u0161ljenog spoljnog neprijatelja koji prijeti da uni\u0161ti energetski sektor. Va\u017eno je naglasiti i da dekarbonizacija ne zna\u010di naglo ga\u0161enje svih termoelektrana i rudnika, ve\u0107 plansku i postepenu tranziciju. Upravo zato se u dokumentima poput Nacionalnog energetskog i klimatskog plana BiH i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan insistira na konceptu pravedne tranzicije kao procesa koji podrazumijeva socijalnu za\u0161titu radnika, ulaganje u nova znanja i alternativne industrije u sredinama koje zavise od uglja.<\/p>\n

Pravedna tranzicija <\/strong><\/h3>\n

Svjetska banka je 2025. godine odobrila preko 80 miliona eura<\/a> (dio grantovi, dio krediti) za pravednu tranziciju u regijama u FBiH koje zavise od uglja. Oni treba da pokriju tro\u0161kove koji uklju\u010duju obnovu post-rudarskih zemlji\u0161ta, instalaciju solarnih sistema na prostorima rudnika i rudni\u010dkog zemlji\u0161ta, programe socijalne za\u0161tite, prekvalifikaciju radnika i stvaranje novih radnih mjesta u zelenim sektorima.<\/p>\n

Ukoliko sve ovo imamo na umu lako \u0107emo shvatiti da su koristi dekarbonizacije za BiH vi\u0161estruke i ekonomski opravdane. Dr\u017eave koje ignori\u0161u me\u0111unarodne standarde suo\u010davaju se sa carinskim barijerama, zabranama uvoza i tr\u017ei\u0161nim sankcijama koje direktno poga\u0111aju industriju. Drugim rije\u010dima ne dekarbonizacija, nego nedekarbonizacija bi ugrozila industriju u BiH.<\/p>\n

Jedan od najkonkretnijih dokaza je Mehanizam za prilago\u0111avanje ugljika na granicama EU (CBAM),<\/a> koji \u0107e se od 2026. godine u potpunosti primjenjivati na uvoz proizvoda s visokim emisijama CO2 poput \u010delika, cementa, aluminija i elektri\u010dne energije. To zna\u010di da \u0107e kompanije iz zemalja koje ne sprovode dekarbonizaciju morati pla\u0107ati dodatne takse pri izvozu u EU, \u0161to direktno poskupljuje njihove proizvode i smanjuje konkurentnost.<\/p>\n

Za BiH, \u010dije je tr\u017ei\u0161te sna\u017eno vezano za Evropsku uniju, ovo predstavlja ozbiljan ekonomski rizik. Prema podacima Direkcije za evropske integracije, vi\u0161e od 70 posto ukupnog izvoza BiH<\/a> plasira se na tr\u017ei\u0161te EU, \u0161to jasno pokazuje da ignorisanje klimatskih politika EU ne zna\u010di o\u010duvanje industrije, ve\u0107 njeno postepeno izgurivanje s tr\u017ei\u0161ta. Dekarbonizacija, dakle, nije ideolo\u0161ki projekat niti zavjera protiv industrijskih zemalja u razvoju, ve\u0107 odgovor na globalne ekonomske i klimatske okolnosti. Industrija se ne gasi zato \u0161to smanjuje emisije, nego se gasi onda kada ostaje tehnolo\u0161ki zastarjela, energetski neefikasna i nekonkurentna na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Dok se \u0161ire narativi o zloj me\u0111unarodnoj zajednici koja name\u0107e tranziciju kako bi uni\u0161tila bh. industriju zanemaruje se odgovornost bh. \u010delnika koji ne ispunjavaju planove koji uklju\u010duju pravednost u energetskoj tranziciji. Istovremeno se gomilaju dugogodi\u0161nji strukturalni problemi u bh. energetskom sistemu koje karakteri\u0161u visoki gubici u mre\u017ei, zastarjela postrojenja, neefikasna potro\u0161nja i rastu\u0107i tro\u0161kovi proizvodnje iz uglja.<\/p>\n

Narativi koji poku\u0161avaju da opravdaju nastavak iskori\u0161tavanja uglja kao vode\u0107eg energenta u potpunosti zanemaruju \u010dinjenicu da na\u0161 elektroenergetski sistem sa svim ovim problemima za koje niko ne odgovara nema nikakvu \u0161ansu. Prema analizama Energetske zajednice<\/a>, termoelektrane u BiH ve\u0107 danas proizvode elektri\u010dnu energiju po cijenama koje su \u010desto vi\u0161e od tr\u017ei\u0161nih. Osim ekonomskog aspekta dekarbonizacija bi trebala uticati na smanjenje broja prijevremenih smrti u BiH, gdje aerozaga\u0111enje (uzrokovano industrijom ovisnom o fosilnim gorivima) godi\u0161nje uzrokuje pribli\u017eno 3.300 prijevremenih smrti<\/a>.<\/p>\n

Zbog toga je va\u017eno razumjeti da ne postoji izbor izme\u0111u \u201eindustrije ili dekarbonizacije\u201c, ve\u0107 izme\u0111u kontrolisane tranzicije ili nekontrolisanog ekonomskog i energetskog pada. Zemlje koje na vrijeme planiraju tranziciju imaju pristup fondovima, tehnologijama i tr\u017ei\u0161tima, dok one koje to ne \u010dine ostaju izolovane, sa rastu\u0107im tro\u0161kovima i sve manjim izvoznim mogu\u0107nostima. U tom smislu, dekarbonizacija nije prijetnja industriji Bosne i Hercegovine nego uslov njenog opstanka u svijetu koji se ve\u0107 promijenio.<\/p>\n

\n

\u201eOva publikacija je finansirana od strane Evropske unije. Sadr\u017eaj publikacije isklju\u010diva je odgovornost autora i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije.\u201d<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alena Be\u0161irevi\u0107 Ovaj tekst mo\u017eete \u010ditati i u PDF-u: Mitovi o energetskoj tranziciji: Dekarbonizacija nije suprostavljena razvoju industrije U Bosni i Hercegovini, zemlji \u010dija se industrija decenijama oslanja na ugalj, dekarbonizacija je postala politi\u010dki pojam, a ne ekonomsko pitanje. Izme\u0111u straha od gubitka radnih mjesta i podataka o zadu\u017eenim rudnicima, skupoj struji i tr\u017ei\u0161nim […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":311,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-310","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-fact-checking"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=310"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310\/revisions\/338"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/media\/311"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=310"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=310"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aarhus.ba\/mythbusters\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=310"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}